Нови концепти мобилности који штеде енергију захтевају оптимизацију дизајна кроз смањење компоненти и избор материјала отпорних на корозију који поседују висок однос чврстоће и густине. Смањење величине компоненти се може извести или конструктивном оптимизацијом структуре или заменом тешких материјала лакшим материјалима високе чврстоће. У овом контексту, ковање игра важну улогу у производњи конструкцијских компоненти са оптимизованим оптерећењем. У Институту за обраду метала и машине за обликовање метала (ИФУМ) развијене су различите иновативне технологије ковања. Што се тиче оптимизације конструкције, истражене су различите стратегије за локализовано ојачање компоненти. Могло би се остварити локално индуковано деформацијско очвршћавање помоћу хладног ковања под суперпонираним хидростатским притиском. Поред тога, контролисане мартензитне зоне могу се створити формирањем индуковане фазне конверзије у метастабилним аустенитним челицима. Друга истраживања су се фокусирала на замену тешких челичних делова са обојеним легурама високе чврстоће или једињењима хибридних материјала. Развијено је неколико процеса ковања магнезијума, алуминијума и легура титанијума за различите примене у ваздухопловству и аутомобилској индустрији. Разматран је цео процесни ланац од карактеризације материјала преко дизајна процеса заснованог на симулацији до производње делова. Потврђена је изводљивост ковања сложених геометрија помоћу ових легура. Упркос потешкоћама са којима се сусрећу услед буке машине и високе температуре, техника акустичне емисије (АЕ) је успешно примењена за онлајн праћење грешака у ковању. Развијен је нови алгоритам АЕ анализе, тако да се могу детектовати и класификовати различити обрасци сигнала услед различитих догађаја као што су пуцање производа/матрице или хабање матрице. Даље, изводљивост наведених технологија ковања доказана је анализом коначних елемената (ФЕА). На пример, уз помоћ модела кумулативног оштећења испитиван је интегритет ковања у односу на настанак пукотине услед термомеханичког замора, као и дуктилно оштећење отковака. У овом раду су описани неки од наведених приступа.